Finale Kupa evropskih šampiona 1975. godine odigrano je 28. maja na stadionu „Park prinčeva“ u Parizu. Snage su odmerili nemački gigant Bajern Minhen i engleski Lids Junajted. Ova utakmica donela je veliki duel dve snažne ekipe, ali i ostala upamćena po kontroverznim sudijskim odlukama, tenzijama na tribinama i emotivnim reakcijama igrača i navijača. Na kraju, Bajern Minhen je slavio sa 2:0 i odbranio titulu osvojenu godinu dana ranije.
Put do finala – dominacija Bajerna i čelični Lids
Bajern Minhen, predvođen legendarnim Frcom Beckenbauerom, Gerdom Milerom, Seppom Maierom i Ulijem Henesom, došao je u Pariz kao aktuelni šampion Evrope. Na putu do finala eliminisali su ekipe poput Sent Etjena i mađarskog Honveda, pokazujući čeličnu disciplinu i iskustvo. Iako su imali nešto slabiju sezonu u domaćem prvenstvu, upravo su utakmice u Evropi pokazale koliko je Bajern bio veliki tim.
Lids Junajted, s druge strane, predvodio je trener Džimi Armenfild, a tim su činili legendarni igrači kao što su Bili Bremner, Piter Lorimer, Džoni Džajls i Norman Hanter. Lids je na putu do finala izbacio Anderleht i Barselonu. Posebno se pamti polufinale protiv Barselone, kada su Englezi pokazali veliku snagu i mentalitet.
Utakmica pod tenzijom
Finale na „Parku prinčeva“ igralo se u atmosferi velikog pritiska, sa oko 50.000 gledalaca, od kojih je veliki deo bio na strani Lidsa. Meč je počeo energično, sa mnogo duela i agresivnosti. Lids je bio dominantniji u prvom poluvremenu i stvorio je nekoliko ozbiljnih prilika. U 34. minutu, kontroverzna situacija – sudija Mišel Kitabđijan iz Francuske nije dosudio penal za Lids nakon očiglednog prekršaja Franza Beckenbauera nad Alanom Klarkom. To je izazvalo gnev navijača Lidsa, koji su počeli bacati predmete na teren.
Englezi su imali još jednu spornu situaciju – poništen im je gol Pitera Lorimera zbog ofsajda, iako su kasnije snimci pokazali da je gol mogao biti regularan. Bajern Minhen je iskoristio priliku i na iskustvo počeo da preuzima kontrolu.
Presudni trenuci
U 71. minutu došao je prvi šok za Lids. Franc Rot je iskoristio neopreznost odbrane Lidsa, ušao sa loptom u šesnaesterac i preciznim udarcem savladao golmana Dejvida Harvija za 1:0. Samo nekoliko minuta kasnije, Bajern je potvrdio pobedu. U 81. minutu Gerd Miler, majstor završnice, pogodio je mrežu Lidsa i postavio konačnih 2:0.
Iako je Lids pokušavao do kraja da se vrati, energija i fokus su opali. Bes zbog sudijskih odluka i neiskorišćenih prilika učinili su svoje. Na kraju meča, neredi su izbili na tribinama, a navijači Lidsa izazvali su velike incidente. Klub je kasnije suspendovan iz evropskih takmičenja na četiri godine (kazna je kasnije smanjena na dve), što je dodatno obeležilo ovo finale kao jedno od najkontroverznijih u istoriji.
Zaostavština utakmice
Za Bajern Minhen, ovo finale je značilo odbranu evropskog trona i potvrdu njihove dominacije. Bila je to druga od tri uzastopne titule prvaka Evrope (1974, 1975, 1976). Generacija Franza Beckenbauera, Gerda Milera i Seppa Maiera cementirala je svoje mesto u istoriji.
Za Lids, ovo je ostao „izgubljeni san“ i najbolji evropski rezultat u istoriji kluba. Do danas, navijači Lidsa pamte to finale sa gorčinom i uverenjem da su bili oštećeni.
Legendarni igrači finala 1975. i njihovi putevi nakon Pariza
U ovom delu ćemo da istaknemo glavne igrače oba tima:
Bajern Minhen
Ovo je jedan od najboljih timova u istoriji kluba koji je bavarski klub imao. Brojni igrači su kasnije postali treneri i funkcioneri koji su nemačkom fudbalu doneli još uspeha.
Franc Bekenbauer
Jedan od najvećih fudbalera svih vremena, kapiten Bajerna i nemačke reprezentacije. Već tada bio je simbol „kajserske“ elegancije na terenu. Nakon igračke karijere, bio je uspešan trener, a kasnije i fudbalski funkcioner. Sa reprezentacijom Nemačke osvojio je Svetsko prvenstvo kao kapiten (1974) i kao selektor (1990).
Gerd Miler
Najveći strelac u istoriji Bajerna i jedan od najubojitijih napadača ikada. Njegova hladnokrvnost pred golom i sposobnost da postigne gol iz svake situacije učinili su ga legendom. Osvojio je Svetsko prvenstvo 1974. godine i ostavio neizbrisiv trag. Nakon karijere, povukao se iz javnosti, a do smrti 2021. godine bio je simbol nemačkog fudbala.
Sep Majer
Čuveni nemački golman, poznat po sigurnosti, refleksima i smešnim anegdotama van terena. Sa Bajernom i Nemačkom osvojio je sve što se moglo osvojiti. Nakon igračke karijere, radio je kao trener golmana reprezentacije i prenosio svoje znanje budućim generacijama.
Uli Henes
Brzonogi napadač, koji je bio ključan deo te zlatne generacije Bajerna. Nakon što je prerano završio igračku karijeru zbog povrede, postao je najmlađi sportski direktor Bajerna i kasnije predsednik kluba, transformišući ga u jedan od najmoćnijih sportskih kolektiva na svetu.
Franc Rot
Heroj finala – strelac prvog gola za Bajern. Poznat po borbenosti i šutevima iz daljine. Ostao je uz klub i nakon karijere, često kao gost i počasni član Bajerna.
Lids Junajted
Ovaj klub nikad nije stigao do finala, a najbliži su su bili 2001. godine kada je tim došao do polufinala, kada je takmičenje već neko vreme nosilo naziv Liga šampiona.
Bili Bremner
Kapiten Lidsa, oličenje borbenosti i liderstva. Karijeru je proveo gotovo celu u Lidsu i postao klupska ikona. Kasnije je bio i trener, ali je najviše ostao upamćen kao „srce i duša” Lidsa.
Piter Lorimer
Fudbaler poznat po snažnom udarcu, jedan od najboljih strelaca u istoriji kluba. Nakon karijere, ostao je ambasador Lidsa i rado viđen gost na „Elland Roadu”.
Džoni Džajls
Irac koji je bio mozak ekipe. Kasnije je postao i trener, kao i fudbalski analitičar u irskim medijima. Ostao je uzor mnogim mladim fudbalerima.
Norman Hanter
Jedan od najčvršćih defanzivaca svog vremena, poznat po nadimku „Bites Your Legs” (Ujedač). Bio je simbol čvrstog, beskompromisnog fudbala. Nakon karijere, radio je kao trener i komentator.
Serbian