Finale Kupa evropskih šampiona iz 1966. godine zauzima posebno mesto u istoriji jugoslovenskog, a posebno srpskog fudbala. Tog 11. maja na stadionu „Hejsel” u Briselu, pred oko 60.000 gledalaca, odigran je meč koji se i danas prepričava sa posebnim emocijama: Real Madrid Partizan 2:1. Za titulu šampiona Evrope borili su se moćni Real Madrid i beogradski Partizan – prvi klub iz istočne Evrope koji je ikada stigao do finala najprestižnijeg klupskog takmičenja na Starom kontinentu.
Put Partizana do finala
Sezona 1965/66 bila je istorijska za crno-bele. Pod vođstvom trenera Abdulaha Gegića, Partizan je stvorio jedan od najtalentovanijih i najborbenijih timova koje je Jugoslavija ikada imala. U ekipi su igrali Velibor Vasović, Mustafa Hasanagić, Milan Galić, Fahrudin Jusufi, Josip Pirmajer i drugi velikani. Klub iz Humske je na putu do finala eliminisao neke od najjačih evropskih timova tog vremena.
U prvom kolu preteče onoga što je danas Liga šampiona, Partizan je izbacio francuski Nant, a zatim je usledila čuvena pobeda nad nemačkim Verderom. Međutim, najimpresivniji trenutak bio je polufinale protiv Mančester junajteda, koji su predvodili čuveni Bobi Čarlton i Džordž Best. Partizan je u Beogradu slavio sa 2:0, dok je u revanšu na Old Trafordu poražen sa 1:0, što je bilo dovoljno za istorijski plasman u finale. Put do finala bio je obeležen taktičkom disciplinom, neverovatnom borbenošću i ogromnom željom da se uđe u istoriju.
Real Madrid – velikan sa pet evropskih titula
Real Madrid je u tom trenutku bio klub sa već ispisanom legendom. Do finala 1966. godine osvojili su pet uzastopnih titula prvaka Evrope od 1956. do 1960. godine. Ekipa koju su predvodili Amansio, Piri, Serena, Zoko i drugi velikani, dolazila je u Brisel sa jasnim ciljem – da vrati trofej u Madrid. Ovo finale bilo je simbol smene generacija, jer su neki od starih asova napustili klub, dok su novi talasi talenata već stizali.
Real Madrid Partizan 2:1 – Meč koji se i danas pamti
Finale na stadionu „Hejsel” igralo se u odličnim vremenskim uslovima. Partizan nije bio favorit, ali niko nije mogao osporiti njihovu igru, srce i kvalitet. Prvo poluvreme proteklo je u borbi na sredini terena. Real je imao više loptu u nogama, ali Partizan je čvrstom odbranom i taktičkom disciplinom odbijao napade Madriđana.
U 55. minutu usledio je trenutak za istoriju. Velibor Vasović, kapiten Partizana, iskoristio je nesmotrenost odbrane Reala i sa ivice šesnaesterca pogodio mrežu. Bio je to gol koji je šokirao Real Madrid i naterao navijače Partizana da se nadaju čudu. Vasović je postao prvi defanzivac koji je postigao gol u finalu Kupa šampiona, a njegova radost, kao i radost svih crno-belih navijača, bila je neopisiva.
Nažalost, vođstvo je trajalo samo petnaest minuta. U 70. minutu Amansio Amaro je izjednačio. On je primio loptu na ivici kaznenog prostora, prevario čuvara i preciznim udarcem savladao Šoškića. Real je ponovo bio u igri, a njihovo iskustvo i smirenost došli su do izražaja samo nekoliko minuta kasnije. U 76. minutu Serena je postigao gol za preokret i konačnih 2:1. Loptu je zahvatio izvanredno sa oko 20 metara i savladao nemoćnog Šoškića.
Kraj jednog sna
Partizan je pokušavao da izjednači do kraja meča, ali snage i koncentracije više nije bilo. Ipak, i pored poraza, Partizan je ispisao jednu od najsvetlijih stranica svoje istorije. Postali su prvi klub iz istočne Evrope koji je igrao u finalu Kupa evropskih šampiona, a njihova borba protiv velikog Reala zauvek je ostala deo sportskog nasleđa.
Partizan finale Lige šampiona 1966 – Značaj
Finale iz 1966. godine nije samo veliki trenutak za Partizan, već i za ceo jugoslovenski fudbal. Pokazalo je da klubovi iz tadašnje Jugoslavije mogu da se takmiče sa najboljima na svetu. Mnogi igrači Partizana kasnije su nastavili uspešne karijere, a Velibor Vasović je čak igrao još jedno finale Kupa šampiona – ovaj put sa Ajaksom, 1969. godine.
Ova generacija crno-belih postala je poznata kao „Partizanovi bebići”, jer je ekipa bila vrlo mlada, ali izuzetno talentovana i disciplinovana. Njihova priča inspirisala je buduće generacije, a 11. maj 1966. i dalje se pamti kao dan kada su crno-beli stajali rame uz rame sa evropskim velikanima.
Iako je poraz bio bolan, navijači Partizana i jugoslovenska javnost dočekali su svoj tim kao pobednike. Na povratku u Beograd, hiljade ljudi dočekale su „bebiće” i pozdravile ih za istorijski uspeh. Bilo je jasno da je Partizan postavio standarde za sve buduće uspehe jugoslovenskog fudbala na međunarodnoj sceni.
Real Madrid je tim trijumfom osvojio svoju šestu titulu prvaka Evrope, čime je dodatno učvrstio status najtrofejnijeg kluba tog vremena. Međutim, ni oni nisu krili poštovanje prema borbenosti i kvalitetu Partizana. Trener Migel Munjoz i igrači Reala isticali su da je Partizan bio tvrd protivnik i da su morali dati svoj maksimum da bi pobedili.
Zaostavština finala 1966 – Real Madrid Partizan 2:1
Finale Kupa evropskih šampiona 1966. godine i danas se smatra najvažnijim međunarodnim uspehom FK Partizan. Klub je kasnije ostvarivao dobre rezultate, ali nijednom više nije stigao tako daleko u Ligi šampiona. Igrači iz te generacije ostali su upamćeni kao legende, a stadion Partizana i dan-danas čuva sećanje na taj veličanstveni trenutak.
Za navijače Partizana, datum 11. maj 1966. godine ne predstavlja kraj, već simbol snage, talenta i neiscrpne borbe. To je priča o mladom timu koji je uspeo da se suprotstavi najjačima i ostavi trag u istoriji evropskog fudbala.
Partizan tim u finalu 1966 i njihovi putevi nakon Brisela
- Velibor Vasović: Kapiten Partizana i strelac jedinog gola za crno-bele u finalu, Velibor Vasović ostaje jedan od najvažnijih igrača u istoriji kluba. Posle Partizana, prešao je u Ajaks, gde je takođe ostavio dubok trag. Sa Ajaksom je 1969. godine ponovo igrao finale Kupa šampiona, a 1971. godine postao je prvi igrač sa Balkana koji je podigao trofej Kupa šampiona, tada kao kapiten holandskog velikana. Po završetku karijere bavio se trenerskim poslom i ostao upamćen kao veliki lider i sportski radnik.
- Milan Galić: Jedan od najboljih jugoslovenskih napadača svih vremena. U Partizanu je igrao do 1966. godine, a potom nastavio karijeru u Standardu iz Liježa i francuskom Reimsu. Igrao je i za reprezentaciju Jugoslavije, za koju je postigao 37 golova na 51 utakmici. Bio je strelac u finalu Olimpijskih igara 1960. godine, kada je Jugoslavija osvojila zlatnu medalju. Nakon završetka igračke karijere povukao se iz javnosti, ali je ostao omiljen među navijačima Partizana.
- Fahrudin Jusufi: Čvrsti bek i stub odbrane. Jusufi je posle Partizana igrao u nemačkom Ajntrahtu iz Frankfurta, gde je postao vrlo cenjen zbog svoje borbenosti i taktičke inteligencije. Bio je i standardni reprezentativac Jugoslavije. Po završetku igračke karijere radio je kao trener, ali nikada nije zaboravio Partizan i često se vraćao u Beograd kao gost kluba.
- Mustafa Hasanagić: Jedan od najefikasnijih napadača Partizana šezdesetih godina. Nakon Partizana, igrao je za Servet iz Ženeve. Njegova brzina i osećaj za gol učinili su ga vrlo bitnim igračem tokom evropskog pohoda crno-belih. Kasnije se povukao iz sporta, ali je ostao legenda u Humskoj.
- Josip Pirmajer: Krilni napadač poznat po sjajnom centaršutu i tehnici. Posle Partizana, nastupao je za Vojvodinu i francuski Nans. Bio je cenjen zbog svoje posvećenosti igri i rada na terenu. Nakon završetka karijere bavio se trenerskim poslom i radio sa mlađim kategorijama, prenoseći iskustvo novim generacijama.
- Radoslav Bečejac: Vezni igrač sa izuzetnim pregledom igre. Bio je jedan od najcenjenijih igrača u generaciji. Posle Partizana, nastavio je karijeru u Olimpiji iz Ljubljane i kasnije igrao u inostranstvu. Njegovo ime se i dalje povezuje sa zlatnim dobom Partizana.
- Milutin Šoškić (prvi golman):Jedan od najboljih jugoslovenskih golmana svih vremena. Bio je čuvar mreže Partizana u tom istorijskom finalu. Kasnije je otišao u SAD, gde je igrao i radio kao trener golmana. Bio je i trener golmana reprezentacije Jugoslavije, a svoj život posvetio je radu sa mladim golmanima.
- Ivan Ćurković (rezervni golman na tom finalu): Iako nije branio u finalu (prva opcija bio je Milutin Šoškić), Ćurković je postao veliki golman i kasnije simbol Partizana, a deo karijere proveo je i u Sent Etjenu, s kojim je ostvario brojne uspehe. Po završetku karijere bio je i predsednik FK Partizan i potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije. Njegov doprinos srpskom sportu nadilazi teren.
Finale kupa evropskih šampiona – Real Madrid Partizan 2:1
U finalu kupa evropskih šampiona, Real Madrid je savladao Partizan rezultatom 2:1, čime je potvrdio svoju dominaciju na evropskoj fudbalskoj sceni. Iako je Partizan pružio jak otpor, važno je prepoznati snagu i taktiku Real Madrida koja ih je dovela do pobede. Ova utakmica će sigurno ostati u vašem sećanju kao simbol odlučnosti i borbe, dok vas podseća na to koliki je značaj ovakvih trenutaka za fudbal i sport uopšte.
Serbian